Интервју са др Пешком, предсједником Фондације „Лука Ћеловић“

Академик доктор Предраг Пешко, угледни хирург са великим домаћим и међународним искуством, редовни професор на Медицинском факултету у Београду, Члан Српске академије наука и умјетности и Академије наука и умјетности Републике Српске приближио је свим херцеговцима потпуно нову причу на југу Српске, рад Фондације „Лука Ћеловић“.

Недавно је у Требињу основана Фондација „Лука Ћеловић“, на чијем челу Управног одбора сте Ви. Фондација како се наводи на њеном сајту има за циљ да као невладина и непрофитна организација помогне да добро образовање младих не буде само сан, већ циљ који заједно можемо остварити.

Инспирацију за покретање ове приче пронашао сам у Луки Ћеловићу кога су звали Требињац, највећем донатору Универзитета у Београду, установи која је захваљујући његовим донацијама била једна од најбогатијих у Европи. О том човјеку сам слушао још од када сам уписао студије у поменутом граду. Специфичност је у томе што је он био неписмен човјек, а у тестаменту, који је оставио давне 1928. године, рекао је да је српском народу највећа потреба образовање.

Цијели живот сам размишљао о том скромном човјеку, који је учинио много за образовање нашег народа прије свега истичући да су едукацијиа и усавршавање најважније ствари за младе људе на свим просторима гдје Срби живе.

У родном граду, Требињу, упознао сам дивне људе, бизнисмене Дејана Милошевића и Банета Пиџулу и игумана манастираТврдош Саву, с којима сам договорио оснивање Фондације за помоћ младим људима из Херцеговине да се усавршавају у региону и иностранству. Поред тога, подржаћемо и оне који су већ завршили факултете да крену на дипломске и докторске студије, а мотивисаћемо и талентоване средњошколце. Окупљајући још људи око нас, унаприједили би образовање младих, јер је улагање у едукацију и усавршавање је најбоље што човјек може да уради.

Осим што радим као хирург, цијели радни вијек сам и професор Медицинског факултета, на путу од асистента до редовног професора, највише волим гледати младе људе који су се усавршили. Најбољи начин да успију је одлазак у иностранство, јер се тако њихови видици прошире, чиме се некада мјењају и њихова размишљања.

Јасно је да ће рад Фондације бити усмјерена према младима. Које савјете можете дати младим људима, како у Херцеговини, тако и шире?

Херцеговина је увијек била мјесто људи који су жељели да знају више. Тежња за сазнањима је овдје вијековима значајна, тако да су, жељни знања, још у 18. вијеку млади из нашег краја иши вани и школовали се да постану значајни људи. Ја се надам да ће им ова Фондација помоћи, јер без знања, струке и науке тешко можемо развити овај крај.

С обзиром на константан одлазак младих људи, да ли Херцеговина има перпективу и будућност? Како задржати младе на овим просторима?

Један од начина како да задржимо младе људе на овим просторима је улагање у њихово школовање и сигурно је да ће, када сагледају све, сами жељети да остану у свом крају и започну посао. Када стекну веће знање имаће мотивацију да се врате и живе у Херцеговини.

С обзиром да сте рођени у Војводини, радни вијек провели у Боеграду, стигли кроз свој професионални рад чак и до Јапана, шта је то што Вас у годинама када можете највише дати привлачи у Херцеговину?

Вријеме које сам провео ван Херцеговине је минимално у односу на то што је моја породица неколико вијекова живјела у овој крају. Увијек имам гдје да дођем, јер моја породица и пријатељи живе у Требињу. Зато се поставља питање, да су сви отишли, коме би се вратио? Сматрам да сам обавезан да помогнем свом народу, што би требало да учине и сви који су отишли из Требиња и каријере изградили у далеким градовима.

Заједно са суоснивачима, Херцеговини планирам помоћи кроз оснивање Фондације „Лука Ћеловић“. Порука свима који су отишли из Требиња и заборавили га је да знају одакле су настали, али и да би требали своју енергију и љубав да поклоне своме родном крају. Надам се да ће се у Херцеговину вратити још више људи, посебно младих који ће донијети напредак овоме крају.